„Пси су увек били саставни део мог живота“ – почиње причу глумица Горица Поповић. Одмалена су имали псе, јер је њен отац био љубитељ паса. „Углавном су то били кокери, тако да сам и ја онда имала једног кокера, а када је он угинуо, заменио га је чау чау- Меда“, наставила је Горица.
Меда је чак имао шансу да постане глумац. За потребе опере „Дом за вешање“ Емира Кустурице, требало је да у једној сцени глуми и Меда, објашњава Горица и додаје да, на жалост, због своје нарави (није баш волео да му прилазе непознати), није ушао у глумачке воде. Али је због потреба снимања, које је Горица имала у том пројекту, провео 3 месеца у граду светлости –Паризу.
Након Меде, Горица је одлучила да не купује псе, већ да удоми напуштене. Први који је завршио у топлом дому Горице и њеног супруга је седмогодишњи Пако. Њега је Горица пронашла у Земуну још давно, тако да је он већ дужи низ година њихов верни сапутник. С обзиром да у последње време више времена проводе на Сребрном језеру, где уживају у чарима природе, логично је да је другог пса пронашла са те локације. Бела - једина женка, сада већ пет година стара, врло брзо се прилагодила животу у њиховом дому и постала добар пријатељ Паку.
И ово није било довољно Горици и њеном супругу, тако да су удомили још једну куцу у околини Сребрног језера. Најмлађи члан, логично добио је име Мали, а иако то више није, име му је остало. Тако да сада Пако, Бела и Мали чине њихову породицу.
Горица каже да је врло задовољна како Удружења за заштиту животиња воде рачуна о напуштеним псима у Градишту и на Сребрном језеру. Недавно је и једној својој млађој колегиници донела мешанца са те локације, као поклон за ћерку, која је одушевљена куцом.
„Сада никад не бих мењала мешанце за расне псе. Они су тако захвални и паметни, јер њима живот није тако наклоњен, као расним псима. Због тога и желим да им пружим љубав и дом“- закључује Горица и поручује да би то требало да ураде сви љубитељи животиња, који за то имају услове.
