Попино прасе – мала трава, велика опасност за псе

Hordeum murinum, у народу познато као попино прасе или лисичији репак, током летњих месеци представља један од најчешћих разлога за одлазак код ветеринара. Иако на први поглед делује као безазлена трава, њен специфичан облик чини је веома опасном за псе и друге кућне љубимце. Захваљујући шиљатом семену и ситним, уназад окренутим длачицама, ова биљка се лако закачи за крзно, а затим се креће само напред и може продрети у различите делове тела животиње.Попино прасе је широко распрострањено може се наћи : у парковима, на ливадама, поред стаза, у двориштима и око стамбених зграда. Управо у периоду лепог времена, када пси више бораве напољу, трче кроз траву и истражују околину, ризик од контакта са овом биљком је највећи. Проблем настаје када се семе забоде у кожу или уђе у природне отворе тела.Најчешће се задржава у ушима, очима, носу, усној дупљи, између прстију и у шапама, као и у гениталној регији. У тежим случајевима може продрети и дубље, захватајући дисајне путеве или органе за варење, што може довести до озбиљних компликација. Симптоми зависе од места на ком се биљка налази. Власници могу приметити сузење и затварање ока, нагло и упорно кијање, понекад са примесама крви из једне ноздрве, тресење и нагињање главе, кашаљ, отежано гутање, појачано балављење или одбијање хране. Често се јавља и шепање, упорно лизање и грицкање шапе, као и болни оток или апсцес на кожи.Уколико се семе налази само на површини длаке, власник га може пажљиво уклонити. Међутим, ако је већ продрло у ухо, око, нос или испод коже, неопходна је хитна посета ветеринару. Одлагање може довести до тога да се семе помери дубље у ткиво, чиме се отежава његово уклањање и повећава ризик од инфекција и других компликација.