Безбедност и добробит животиња које се подвргавају хируршким захватима представљају један од основних приоритета савремене ветеринарске медицине. Правилна припрема пре операције, као и адекватна нега након захвата, имају кључну улогу у успешном лечењу, бржем опоравку и очувању здравља пацијента.
Пре сваког хируршког захвата спроводи се детаљан преглед животиње како би се смањили ризици повезани са анестезијом и самом операцијом. Овај процес обухвата клинички преглед као и додатне дијагностичке анализе када су оне потребне, попут лабораторијских анализа крви, снимања или кардиолошке процене. На основу добијених резултата ветеринар одређује најбезбеднији анестезиолошки протокол за сваку животињу појединачно.Неопходно је придржавати се и правила преоперативне припреме пацијента што подражумева одређени временски период гладовања. Код већине паса и мачака храна се ускраћује 8–12 сати пре захвата, док је вода обично дозвољена до 7-8 сати пре анестезије, осим ако ветеринар не одреди другачије. Посебан режим примењује се код младих, старих или здравствено осетљивих животиња.
Власници добијају јасна упутства о припреми љубимца код куће, начину транспорта и евентуалној терапији пре операције. Препоручује се да животиња буде у затвореном простору и да нема приступ храни, посластицама или страним предметима. Ветеринар такође упознаје власника са током захвата, могућим ризицима, очекиваним временом опоравка и неопходном негом након операције.
Постоперативна нега
Након хируршког захвата, правилна нега и праћење стања животиње од пресудног су значаја за успешан опоравак. Након буђења из анестезије животиња може бити поспана, дезоријентисана или мање активна, што је уобичајена појава током првих неколико сати. Потребно је обезбедити миран, топао и безбедан простор за одмор.Контрола бола представља важан део постоперативног лечења. Све прописане лекове потребно је давати искључиво према упутству ветеринара. Лекови намењени људима никада се не смеју давати животињама без стручног савета, јер могу бити опасни или токсични.
Оперативну рану треба свакодневно прегледати. Место реза мора остати чисто и суво, а животињи треба онемогућити лизање или грицкање ране, најчешће употребом заштитне крагне или постоперативног одела. Благо црвенило или оток могу бити присутни у првим данима, али појава јаког отока, исцедка, крварења или непријатног мириса захтева хитно обраћање ветеринару.Током периода опоравка неопходно је ограничити физичку активност, у зависности од врсте операције. Треба избегавати трчање, скакање и интензивну игру док зарастање не буде потпуно.
Храњење се најчешће наставља мањим оброком након потпуног буђења из анестезије. Апетит и уобичајено понашање се углавном нормализују у року од једног до два дана. На крају контролни прегледи омогућавају ветеринару да прати ток зарастања и, по потреби, уклони шавове.