„Psi su uvek bili sastavni deo mog života“ – počinje priču glumica Gorica Popović. Odmalena su imali pse, jer je njen otac bio ljubitelj pasa. „Uglavnom su to bili kokeri, tako da sam i ja onda imala jednog kokera, a kada je on uginuo, zamenio ga je čau čau- Meda“, nastavila je Gorica.
Meda je čak imao šansu da postane glumac. Za potrebe opere „Dom za vešanje“ Emira Kusturice, trebalo je da u jednoj sceni glumi i Meda, objašnjava Gorica i dodaje da, na žalost, zbog svoje naravi (nije baš voleo da mu prilaze nepoznati), nije ušao u glumačke vode. Ali je zbog potreba snimanja, koje je Gorica imala u tom projektu, proveo 3 meseca u gradu svetlosti –Parizu.
Nakon Mede, Gorica je odlučila da ne kupuje pse, već da udomi napuštene. Prvi koji je završio u toplom domu Gorice i njenog supruga je sedmogodišnji Pako. Njega je Gorica pronašla u Zemunu još davno, tako da je on već duži niz godina njihov verni saputnik. S obzirom da u poslednje vreme više vremena provode na Srebrnom jezeru, gde uživaju u čarima prirode, logično je da je drugog psa pronašla sa te lokacije. Bela - jedina ženka, sada već pet godina stara, vrlo brzo se prilagodila životu u njihovom domu i postala dobar prijatelj Paku.
I ovo nije bilo dovoljno Gorici i njenom suprugu, tako da su udomili još jednu kucu u okolini Srebrnog jezera. Najmlađi član, logično dobio je ime Mali, a iako to više nije, ime mu je ostalo. Tako da sada Pako, Bela i Mali čine njihovu porodicu.
Gorica kaže da je vrlo zadovoljna kako Udruženja za zaštitu životinja vode računa o napuštenim psima u Gradištu i na Srebrnom jezeru. Nedavno je i jednoj svojoj mlađoj koleginici donela mešanca sa te lokacije, kao poklon za ćerku, koja je oduševljena kucom.
„Sada nikad ne bih menjala mešance za rasne pse. Oni su tako zahvalni i pametni, jer njima život nije tako naklonjen, kao rasnim psima. Zbog toga i želim da im pružim ljubav i dom“- zaključuje Gorica i poručuje da bi to trebalo da urade svi ljubitelji životinja, koji za to imaju uslove.
